Obezbeđivanje kvalitetnog obrazovanja za svako dete je prioritet svake škole. Primenjuju se različite mere koje imaju za cilj ne samo uključivanje svakog deteta u obrazovanje, već i pružanje relevantne podrške u postizanju uspeha, kako tokom školovanja, tako i kasnije u životu. Određeni broj učenika iz Pčinjskog okruga često izostaje sa nastave zbog odlaska sa roditeljima na sezonske poslove unutar Srbije ili u inostranstvo – azil. Oni se vrlo često posle nekog vremena vraćaju u školu, ali budući da propuste dosta gradiva, potrebna im je podrška radi nadoknade izgubljenih časova.
Mere koje su se pokazale uspešnim su pre svega preventivnog karaktera i one se realizuju tokom redovnog školovanja ulaganjem u obrazovanje dece iz osetljivih grupa u vidu dodatne, relevantne i pravovremene podrške. Rezultati se postižu kombinacijom individualizovanih mera za učenike u riziku i sistemske podrške razvoju kvaliteta i pravednosti u obrazovanju. Cilj je uspostavljanje sistema za ranu identifikaciju učenika koji su u riziku i reagovanje odgovarajućim merama intervencije za svakog identifikovanog učenika, osnaživanje kapaciteta naše škole za samostalno kreiranje i sprovođenje različitih mera i aktivnosti u ovoj oblasti i menjanje školske kulture.
Potrebno je sačininiti Akcioni plan, koji bi se sastojao od tri komponente. Prvu komponentu čini rana identifikacija i reagovanje koja obuhvata aktivnosti i intervencije na nivou škole, ali i zajedničke aktivnosti sa partnerima u okviru lokalne zajednice. U okviru ove komponente identifikuju se učenici sa najvišim rizikom od osipanja i za njih se kreiraju individualizovane mere podrške, odnosno individualni planovi prevencije osipanja. Drugu komponentu ovog plana čine mere prevencije i intervencije na nivou škole, odnosno mere i aktivnosti koje se odnose na uključivanje roditelja, mere i aktivnosti usmerene na obezbeđivanje vršnjačke podrške i razvijanje i sprovođenje novog modela dopunske nastave. Polazeći od uslova za uspešnu dopunsku nastavu, razvijen je model dopunske nastave koji je zamišljen kao „otvoren” i fleksibilan model koji školi daje okvir i strukturu za organizovanje ovog vida podrške u skladu sa specifičnostima škole, lokalnim kontekstom i potrebama učenika. Treća komponenta ovog plana odnosi se na jačanje kapaciteta škole i aktivnosti kojima se utiče na menjanje školske kulture i obuhvata obuke Tima za prevenciju osipanja u školi i obuke svih nastavnika.
Da bi se realizovalo adekvatno praćenje efektivnosti mera i aktivnosti objedinjenih u ovom planu, odabrani su sledeći indikatori rizika od osipanja: izostajanje sa nastave, školsko postignuće, stopa ponavljanja razreda i stopa osipanja. Ovi indikatori su i prilagođeni potrebama učenika kako bi preciznije pratili željeno smanjenje rizika od osipanja i smanjenje samog osipanja.
Javila se potreba za većim uključivanjem roditelja u život škole. Značajan broj nastavnika je razvio svest o tome da je potrebno raditi na promeni prakse koja dovodi do toga da učenik ponavlja razred, menjajući interpretaciju tog događaja, pomerajući težište od odgovornosti učenika za neuspeh ka zajedničkom neuspehu zbog tog ponavljanja.
Fenomen izostajanja sa nastave predstavlja izazov za školu. Potrebno je razviti mehanizme podrške za učenike koji su pod rizikom od prekidanja školovanja i mehanizme za nastavak školovanja. U grupu ovih učenika spadaju i pojedini učenici iz romskih naselja. Razmatrane su različite mere usmerene na tri kategorije aktera – školu, učenike i roditelje.
Smatram da su najefektivnije mere koje bi znatno uticale na rešavanje navedenih problema sa kojima se škola suočava, između ostalih, uključivanje roditelja i podrška od strane nastavnika. Važno je da škola korespondira sa Standardima kvaliteta rada obrazovno-vaspitnih ustanova po Pravilniku o standardima kvaliteta obrazovno vaspitnih ustanova, koji se mere prilikom samovrednovanja škola, kao i spoljašnjeg vrednovanja, naročito Oblast 3 – Obrazovna postignuća učenika i Oblast 4 – Podrška učenicima, i da je promena moguća ako se uključe i učenici i roditelji. Ključni školski faktori koji dovode do poboljšanja u rešavanju ovog problema su kvalitet nastave, odnosno prilagođavanje nastavnog procesa razvojnim i obrazovnim potrebama učenika i adekvatna podrška učeniku u učenju.
Potrebno je obratiti pažnju na neposredne odnose koje dete uspostavlja u kući, učionici, školskom dvorištu, ali je važan i odnos sa roditeljima. Zato je neophodna saradnja škole sa porodicama učenika (neposredna podrška porodicama, kvalitetnija i češća participacija roditelja u život škole). U porodici se stvaraju temelji fizičkog, moralnog i radnog vaspitanja, u njoj se formira ličnost koja će živeti i raditi u društvu. Porodici i drugim vaspitnim sredinama postavlja se opšti zadatak: da poželjno, planski i sistematski utiču na vaspitanje i socijalni razvoj deteta. Na tom putu javljaju se razne poteškoće. Od velike važnosti su i emocionalni odnosi u sredini u kojoj dete raste i izgrađuje svoju ličnost.
Saradnja roditelja i škole je jako interesantna i primamljiva tema za istraživanje u kome se analiziraju stavovi roditelja, dovodeći u vezu i njihov obrazovni nivo. Pretpostavlja se da bi rad na ovoj temi mogao doprineti shvatanju značaja i uloge uspešne saradnje. Vaspitavanjem u ranom detinjstvu roditelji prenose na dete opšte društvene zahteve i norme, usađuju u njega određene vrednosti. Odnos roditelja prema nastavnicima i školi oslikava upravo njihov stav prema obrazovanju i njegovom značaju za celokupno društvo.
U današnjem školskom sistemu je sasvim jasno da je potrebno raditi na razvijanju svesti roditelja o njihovom uticaju na obrazovno postignuće učenika, kao i na obezbeđivanju adekvatne podrške roditeljima u ostvarivanju ove bitne uloge od strane vaspitno-obrazovnih institucija.
