Rad od kuće je stresniji nego posao u kancelariji

U današnje doba različitih internet platformi koje promovišu frilensing, ali i poslodavaca kojima se ne iznajmljuje prostor za kancelariju, rad od kuće je popularniji nego ikada. Većina multinacionalnih korporacija ima bar jednog zaposlenog koji ne mora da dolazi na posao, a kada su u pitanju manje firme, rad od kuće je postao sasvim normalna stvar.

Jedno istraživanje je otkrilo da bi 70% milenijalaca radije izabralo da radi za poslodavca koji nudi opciju rada od kuće nego za one koji zahtevaju da se svaki dan u devet pojavite u kancelariji. Mnogi od ispitanika u ovom istraživanju su rekli da cene fleksibilnost radnog vremena, posebno kada imaju decu, a odgovara im i što ne gube svoje dragoceno vreme u vožnji do i od posla.

To su svakako prednosti rada od kuće, ali postoje i određene mane. Naime, mnoge studije su pokazale da rad od kuće može biti veoma stresan. U jednom istraživanju Ujedinjenih nacija, na primer, navodi se da se 41% onih koji rade od kuće suočilo sa visokim nivoom stresa u poslednjih godinu dana, dok taj procenat kod onih koji moraju da rade u kancelariji iznosi samo 25%.

Jedan od faktora koji objašnjava rezultate ove studije je činjenica da ljudi koji rade od kuće imaju izbor da pomešaju posao i razonodu pa zbog toga ponekad otaljavaju posao u toku dana i ne stižu kvalitetno da se odmore, a i teško je odmoriti se kada vam je stan istovremeno i kancelarija. Klasično zaposleni ljudi, s druge strane, mogu da zaborave na posao istog trenutka kada napuste kancelariju i ne razmišljaju o njemu do novog radnog dana.

Drugi faktor potencijalnog stresa ima veze sa odnosom sa kolegama. Budući da niste u njihovoj blizini, lakše vam je da loše protumačite njihove mejlove i stvorite iluziju da vam nešto zameraju. S druge strane, kada biste s njima bili u kancelariji, samo na osnovu njihovog govora tela biste mogli da razumete njihov stav povodom vašeg rada i ne bi se džabe nervirali.

Stres takođe može da nastane i kada imate posla sa nezgodnim šefom ili klijentom koji, pošto vas ne gleda u oči, ne oseća potrebu da bude ljubazan i znatno je zahtevniji nego što bi bio slučaj kada bi svakodnevno morao da se uživo suočava s vama.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *