Film kao film, fantazija dizajnirana da nekom napuni džep a nama popuni slobodno vreme. Najčešće, barem u tim površnim filmovima, gađaju te sa ljubavnim scenama, raznežiš se, čak i pustiš neku suzu. Samo imamo problem sa shvatanjem da je to filmska ljubav i razlikuje se od one realne. Realna nije savršena i stvarni problemi i njihova rešenja se razlikuju od onih režiranih. Razmišljam i pitam se, zašto težimo filmskoj ljubavi? Zašto želimo ljubav kao na filmu?
Možda je naša percepcija prave ljubavi pogrešna, možda smo dozvolili svim tim romantičnim komedijama da nam isperu mozak. Da li ljubavni filmovi stvaraju fantaziju koja može da nam uništi šansu da doživimo realnu romansu?
Koje likove najčešće srećemo u filmskim ljubavnim strastima i avanturama?
Gospodin „Romantični“ je uvek nežan, pun razumevanja i što je najvažnije, on je pravi džentlmen. Kuva večeru za voljenu, svako jutro je budi sa kafom i doručkom, kisne na kiši bez kišobrana i cvećem u rukama (ne da nema kišobrana, ili da nije informisan o vremenskim uslovima, jednostavno tako se kreće). Uvek je taj koji trpi za sve i svašta, uvek je on taj koji se izvinjava.
„Slatka savršeno-trapava devojka“. Primetio sam da je pokušaj da u ulozi bude realna verzija jedne devojke najčešće smešan i preterano filmski. To su oni ženski likovi koji se često spotaknu, padnu, padne kiša samo kad ne nose kišobran, neprestano se podsmevaju, skrivaju od onog ko im se dopada jer je njihova kosa užasna… Tragedija, ali ipak, ta režirana trapavost nije baš slatka, barem mene iritira.
„Loš momak“ koji ima poštovanje samo kod nje je zapravo ono za čim čezne mnogo devojaka. Dečko sa imidžem lošeg momka koji pred njom kleči na kolenima. Drage moje, osvestite se, možete imati tako nešto, ali naravno samo na filmu… ili u snovima. Jaki motoristi, tepači, snažni momci sa kožnim jaknama ne pretvaraju se preko noći u nežne džentlmene, koji će imati neizmerno poštovanje prema vama.
„Savršena“ je uvek sređena, uvek lepo našminkana, može se slobodno pojaviti na reklami za gel ili lak za kosu, dok se njena kosa ne pomera sa mesta ni na vetru ni na kiši. može da sredi frizuru i šminku u roku od pet minuta tokom vožnje u taksiju, a izgleda kao da su je sređivali pet šminkera i isto toliko frizera… zapravo toliko ljudi se pobrinulo za njen izgled. Uvek tamo gde treba da bude, uvek spremna da pođe sa vama gde idete, nikad nije umorna i uvek je raspoložena za seks. San svakog momka… još ako ne može da priča, samo da klima glavom, bila bi još savršenija…
Najčešće se događaji u filmovima kreću uz ovu standardnu šemu:
- Momak i devojka se upoznaju;
- Zaljubio se u nju;
- Problem ili izazov se pojavljuje na putu;
- Momak gubi devojku;
- U međuvremenu su „femka“ sa drugima.
- Preokret, rasvetljavanje situacije;
- Drama, potera po aerodromima i autobuskim stanicama;
- I tako su živeli srećno.
U stvari, često je slično kao u bajkama. Da li je Snežana i njen princ na belom konju iz detinjstva u svojoj glavi stvorila pogrešnu predstavu istinske ljubavi?
U stvarnom svetu, devojke neće trčati za vama na kiši, sa mokrom kosom, razmazanom šminkom i polomljenom cipelom kao „Crazy in love„, kao što je uradila Bridžit Jons. Niti će momcima da padne na pamet da, ne znam koliko fenjera da postave na krovu zgrade i dolaze sa muzičarima na prozoru svoje drage, ali dobro je kod naših momaka to što su realni, to je u redu. Prestanimo da živimo u iluziji koju nam je nametnuo moderan svet. On vas možda neće tražiti po aerodromu da vam kaže kako vas voli i neće citirati poznate pesnike, ali to ne znači da ne oseća ljubav prema vama. Prava ljubav nije poput one koju gledamo na ekranima i ne očekujemo da je poput Kerijeve i gospodina Big. Ponekad smo toliko poneseni od želje da doživimo filmsku ljubav, da zaboravljamo da se ona prava povremeno može ispuniti tako lepim trenucima na kojima bi i glumci zavideli.
Realni ljudi nisu savršeni, oni greše. Znamo da izgubimo strpljenje i živce, znamo mnogo stvari da uradimo pogrešno, namerno ili ne da povredimo nekoga, ponekad zaboravljamo na nečije potrebe i daleko smo od filma. Ali ipak na kraju krajeva smo samo ljudi. Nismo savršeni – ne tražimo savršeno. Uživajte u stvarnoj, nefilmskoj ljubavi i najvažnije od svega nesavršenoj, slađa je i realnija.
Filmovi su zabavni, ali ne očekujte da vas pripreme za pravu ljubav.
Hvala vam još jednom na pažnji, interesovanju i izdvojenom vremenu,
